Opanci su u srednjem veku bili proizvodi domaće radinosti. Kasnije se opančarstvo razvilo kao zanat, jer su opanci bili jedina obuća kod seljaka, a velikim delom i kod varošana.

Opanci đonaši, izrađeni od štavljene kože pojavili su se u Srbiji krajem 19. veka. Opanci su bili i osnovna obuća srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Od druge polovine 20. veka opanci se izrađuju uglavnom za potrebe folklornih društava i radi suvenirske prodaje.

Đonovski opanci se ne prave, već se „šiju“. Izrađuju se pomoću drvenih kalupa, a karakteristično je da su kalupi isti i za levu i za desnu nogu. Izrada opanaka se brzo menjala i usavršavala tako da je u raznim krajevima primila razne karakteristike po kojima se moglo odrediti odakle je opanak i gde je rađen.