Ђурђевдан

Đurđevdan je hrišćanski praznik kojim se obeležava uspomena na Svetog Georgija pobedonosca i veoma česta krsna slava kod Srba. Praznik sa jako puno običaja, verovanja i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i napredak. Vezan je za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Uoči Đurđevdana bere se po polju ,,Đurđevsko cveće“ – đurđevak, mlečika, grabove grančice i ostalo cveće za venčiće, koji se uveče stavljaju na krovove zgrada, na sva vrata i kapije za berićet u domu, toru i polju. Domaćica uoči Đurđevdana je spustala u posudu sa vodom razno bilje: dren, zdravac, crvene ruže, kojom su se na Đurđevdan svi članovi domaćinstva umivali, kako bi tokom cele godine bili zdravi i rumeni.

Rano na Đurđevsko jutro momci su skidali i sakrivali kapije domaćinstava u kojima su živele devojke za udaju, zbog toga su domišljate devojke često u vence na kapijama uplitale u đurđevske vence i koprivu.

Na Đurđevdan se mladež  kupala u rekama, veselila uz pesmu i igru, devojke se kitile cvećem i  opasivale vrbovim prućem kako bi bile tanke kao vrbe.

U nekim selima gružanskog kraja na Đurđevdan su se iznosili krstići od leskovog pruća na njive  da bi ih čuvali useve od nepogoda. Stariji ljudi su verovali da ako na Đurđevdan bude vedro – biće rodna godina,  ako pada kiša na Đurđevdan i sutradan – biće sušno leto.

Đurđevdan je posle Božića praznik sa najviše običaja i obrednih radnji.