Dara Bogićević zdravičarka iz Knića
Darinka Dara Bogićević dugogodišnje zaštitno lice izvorne pevačke grupe ,,Stevan Knićanin“, zdravičarka i pesnikinja iz Knića. Rođena 1932. godine u Vučkovici, udata u familiji Bogićević u Knić, gde i danas živi. Učestovala je na mnogim manifestacijama sa izvornom pevačkom grupom iz Knića.
Kroz repertoar pevačke grupe oživele su mnoge stare obredne pesme i pesme koje je Dara napisala a koje su se uklapale uz postojeće melodijske modele. To su pesme jednostavnog, čistog životnog sadržaja, spevane u maniru anonimnih narodnih stvaralaca, pa se za većinu ne bi znalo da je autor iz ovoga vremena. Napislala je preko 180 pesama kroz koje je ovekovečila i rodno selo Vučkovicu, Knić, čitavu Gružu i tugu za njivama i livadama koje je potopilo Gružansko jezero, slike o izginulim solunskim borcima iz dedinih priča, pa o opustelim selima i zaparloženim njivama, ali i o komičnim likovima i situacijama.
„Vetar duva, ljuljaju se ruže,
lepi Rade zaspo pored Gruže.
A ja molim vrbe i topole:
pravte hlada ne budite Rada.
Reko Gružo, pesmom opevana,
tiho teci, neka Rade spava.
Rosna travo, probudi mi Rada,
dugo spava, boleće ga glava.
Reko Gružo, ti nisi duboka
da te pređem, da probudim momka.“
Zahvaljujući svom daru izdvojila se u najčuveniju ženu zdravičara u Srbiji ali i šire se pročulo za nju. Jednu istu zdravicu Dara ,,brzogovorkinja“ ne može da ponovi doslovno dva puta, jer njena brza misao uvek dodaje i menja. Zdravice su joj donele brojna priznanja i veliku pažnju, kako na saborima i smotrama, tako i na televizijskim nastupima. Grupa ,,Stevan Knićanin“ učestvovala je na brojnim saborima, smotrama i manifestacijama tradicionalnog narodnog stvaralaštva u zemlji i inostranstvu. Takvom utemeljenju grupe, svoj nemerljivi doprinos dala je Darinka Bogićević koju svi i svuda zovu baba Dara.
Mnogima prva asocijacija kada se pomene izvorna pevačka grupa je ona.Baba Dara je poznata i etnomuzikolozima koji su od nje zapisivali pesme iz celog životnog ciklusa, opise običaja, dečijih igara, igara sa prela, igranki, zdravica i razbrajalica. Baba Dara sa grupom iz Knića ostavila je za sobom dubok trag kroz trajne zapise u TV emisijama: ,,Tradicionalne dečije igre“, ,,Srpski istočnici“, ,,Šumadijski prag“, kao i kroz brojne televizijske nastupe, učešća na tribinama i predavanjima eminentnih etnomuzikologa i etnokoreologa, dajući značajan doprinos stvaranju kompletnije slike o tradicionalnom nasleđu gružanskog kraja. Kada bi postojala lista znamenitih čuvara tradicije, ime Darinke Dare Bogićević, sigurno bi zauzelo značajno mesto.
Baba Dara, od pre nekoliko godina, ne nastupa u izvornoj grupi, spominjanje njenog imena mnogim Knićanima izmami osmeh na lice, zbog njenih pošalica i šaljivih zdravica.
Uz sve napisano i televizijsko podsećanje na našu zdravičarku, emisija RTS-a ,,Srpski istočnici“ u kome su predstavljene obredne radnje i igre na Belu nedelju u gružanskom kraju.