Ђурђевдан

Ђурђевдан је хришћански празник којим се обележава успомена на Светог Георгија победоносца и веома честа крсна слава код Срба. Празник са јако пуно обичаја, веровања и магијских радњи за заштиту, здравље и напредак. Везан је за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.

Уочи Ђурђевдана бере се по пољу ,,Ђурђевско цвеће“ – ђурђевак, млечика, грабове гранчице и остало цвеће за венчиће, који се увече стављају на кровове зграда, на сва врата и капије за берићет у дому, тору и пољу. Домаћица уочи Ђурђевдана је спустала у посуду са водом разно биље: дрен, здравац, црвене руже, којом су се на Ђурђевдан сви чланови домаћинства умивали, како би током целе године били здрави и румени.

Рано на Ђурђевско јутро момци су скидали и сакривали капије домаћинстава у којима су живеле девојке за удају, због тога су домишљате девојке често у венце на капијама уплитале у ђурђевске венце и коприву.

На Ђурђевдан се младеж  купала у рекама, веселила уз песму и игру, девојке се китиле цвећем и  опасивале врбовим прућем како би биле танке као врбе.

У неким селима гружанског краја на Ђурђевдан су се износили крстићи од лесковог прућа на њиве  да би их чували усеве од непогода. Старији људи су веровали да ако на Ђурђевдан буде ведро – биће родна година,  ако пада киша на Ђурђевдан и сутрадан – биће сушно лето.

Ђурђевдан је после Божића празник са највише обичаја и обредних радњи.