Драгиша Витошевић

Биографски подаци никако не могу бити потпуна слика о једном  човеку, његовој личности и трајању. Ипак, биографија Драгише Витошевића  ће бити скелет  и тек контура слике коју ћемо употпуњавати кроз фељтон са којим почињемо данас.

 ДРАГИША ВИТОШЕВИЋ

(Баре, 14.06.1935 — Сисак, 04.08.1987)

Драгиша Витошевић је завршио Филолошки факултет у Београду, а усавршавао се у Паризу. Докторирао је 1974. са тезом Српско песништво 1901 — 1914. Витошевић је био необична и свестрана личност, књижевни историчар и критичар, антологичар наше усмене књижевности, приповедач, оштар критичар малограђанског духа и морала. Био је научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду.

Са Добрицом Ерићем основао је и био главни уредник Расковника, јединственог часописа о народном стваралаштву и култури села. Врстан познавалац богате традиције српске културе, борац за очување народних умотворина и обичаја, као и чистоте српског језика, он је аутор чувеног песничког зборника Орфеј међу шљивама, као и дела Ја мислим друкчије, Дародавци из прикрајка, До Европе и натраг, Волови на плафону…

Иако је његов животни пут био јако кратак, иза себе је оставио многе рукописе које су постхумно за штампу приредиле његова супруга Вјера и ћерка Невена, обе књижевнице.

Био је оснивач и главни уредник часописа Расковник 1968—1982.

Написао је и објавио у Политици 1986. осврт на књигу Лујзе Рајнер Вуковски дар из Енглеске. Страница Гости сајта, Лујза Рајнер.

Трагично је страдао код Сиска 1987. године под неразјашњеним околностима.