Prof. dr Stevan Marković, osnivač Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, lični prijatelj Nikole Tesle i Jovana Dučića
Stevan Marković (Ljuljaci 1860– Beograd 1945) je bio fizičar, osnivač katedre za elektrotehniku na Univerzitetu u Beogradu i autor prvih knjiga iz teorijske fizike na srpskom jeziku. Pored važnog pedagoškog rada neki od Markovićevih radova predstavljaju prve istraživačke radove iz fizike napisane na srpskom jeziku. Marković je takođe bio prvi nastavnik na Velikoj školi u Beogradu koji je studirao fiziku, ali i prvi srpski doktor fizike. Prvi je takođe fizičar koji je po sticanju ovog zvanja radio u Srbiji i uopšte ustanovio ovu nauku Srba.
Marković je prva slova naučio u Ljuljacima i u školi manastira Vraćevšnice. Potom je završio Gimnaziju u Kragujevcu 1882. godine. Studirao je potom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu koji je završio 1886. Dve godine bio je asistent Koste Alkovića. Svoju doktorsku disertaciju ‘Eksperimenti o trenju između ulja i vazduha’ odbranio je Beču 1892. godine. Reč je o jednom od prvih istraživačkih radova iz oblasti fizike nekog srpskog autora.
Veliku prekretnicu u Markovićevom stručnom razvoju odigralo je predavanje koje je Nikola Tesla održao u Beogradu 1892. godine u Sali Velike škole. Tesla je beogradskoj publici govorio o svom radu u oblasti elektrotehnike i pronalascima. Marković je inspirisan ovim predavanjem, otišao da se stručno usavršava u Lijež, u Belgiju, gde je 1893. specijalizovao elektrotehniku. Njegovi srodnici iz pobočne linije su godinama čuvali njegovu ličnu prepisku sa Teslom, a ovaj umni Gružanin je imao veliku čast da Tesla bude lični gost u njegovom domu u Beogradu.
Naredne, 1894. godine, postao je profesor na Tehničkom fakultetu Velike škole u Beogradu. Predavao je Tehničku fiziku sa elektrotehnikom. Zbog toga je Marković angažovan da bude osnivač Eelktrotehničke katedre pri Inženjerskom odeljenju Velike škole u Beogradu. Reč je o jednoj od ranih katedri posvećenoj izučavanju elektrotehnike uopšte u Evropi, a četiri godine kasnije osnovana je i elektroinženjerska laboratorija. Osnivanje katedre, biblioteke i laboratorije tri su važna događaja u istoriji izučavanja elektrotehnike u srpskoj akademskoj sredini. U sva tri obva poduhvata, Stevan Marković je imao velikog udela.
Marković je takođe i autor prvih knjiga iz teorijske fizike na srpskom jeziku. Objavio je lekcije iz teorijske fizike u dva toma (prvi je objavljen 1897, a drugi 1907). U koncipiranju svog dela Marković se oslanjao na radove svoga profesora Jožefa Štefana. Preveo je i nekoliko značajnih udžbenika iz fizike i elektrotehnike medu njima i ‘Termodinamiku sa teorijom termičkih mašina’ E. Vica koja je štampana u dva toma 1904. godine.
Važan Markovićev doprinos u oblasti tehničke pedagogije je i instalacija motora sistema ‘Dizel’ od 10 konjskih snaga u podrumu Kapetan Mišinog zdanja u Beogradu, što je prvi motor u istoriji Srbije. Korišćenje ove tehničke naprave u univerzitetskoj nastavi označilo je početak nastave iz oblasti motora na beogradskoj Velikoj školi i potonjem Univerzitetu.
Marković je 38 godina bio univerzitetski predavač. Penzionisan je 1932. godine, a preminuo je 1945. Iza njega su ostala dva sina, Milan, pravnik sa Sorbone i srpski oficir, i Ivan, ataše u jugoslovenskoj kraljevskoj ambasadi u Parizu. Interesantna stvar je njegovo veliko lično prijateljstvo sa Jovanom Dučićem. Zabeleženo je da su se veoma poštovali i uvažavali na osnovu legende o davnom srodstvu iz Stare Hercegovine.