Смиљевац
DA LI STE ZNALI da se Smiljevac počeo izobičajavati sedamdesetih godina 19. veka?
Smiljevac – još je Vuk Stefanović Karadžić zapisao da su u Bukovici, selu Podrinjskom, ženske kape bile kićene novcima, spreda u malim venčićima, tako „da kad žena ide, one pare sve se ljuljaju i zveče.“ Neke žene su nosile i okrugle kape „kako kod bundeva iz kojih viri kojekakvo cveće, a iz cveća pera paunova.“ I ovde su pare svuda oko kape te se ljuljaju i zveče pri ženinom hodu. I ovde se nosi đerdan, dugačka izvezena košulja, šaren pojas, jedna do dve izvezene kecelje, šarene čarape, opanke sa kajišima i proče“.
Smiljevac, ili cmiljevac, pravio se na sledeći način: oteše se leskov prut, te se savije i zaveže. Zatim se iskroji kružno parče platna i zašije za savijeni prut ali tako da čini ulegnuće da bi teme mladine glave moglo da uđe pod fes. Taj deo se naziva potsmiljak. Drugi deo smilja čini trmčica. Ona se pravila od ušivenih strukova suvog bosiljka. Trmčica se ušivala lipovom likom (korom) za savijeni prut. Preko nje se ušivala crvena kupovna tkanina ili platno bojeno u broću. Na vrh smiljevca ušivano je dve ili više traka koje padaju mladi niz leđa do pojasa. Na dnu trake su prišiveni praporci. Sa strane smiljevca ušivao se podbradnik koji je držao smiljevac na glavi. Naposletku smiljevac se kitio suvim smiljem. Svetlo žuta boja ovog cveća preovlađivala je na ovoj ženskoj kapi, pa po njemu i nosi ime. Prednji deo smiljevca je kićen petlovim i paunovim perjem. I jedno i drugo perje podešeno je tako da se povija unazad. U sredini smiljevca, više čela, prišivalo se malo ogledalo, a oko njega se nizao srebrni novac. Podbradnik se takođe kitio srebrnim novcem i zvao se oglavlje. Ovaj novac je davao momak isprošenoj devojci i on se nije mogao otuđiti bez njenog pristanka. Smiljevac su pravile mladoženjine rođake pa ga je svekrva slala mladi na dan venčanja. Toga dana mlada prvi put stavlja smiljevac na glavu. Vitice se spletu u dnu smiljevca i pričvrste iglama za kosu. U narodu se priča o velikom poštovanju starijih ljudi u vreme kada se nosio smiljevac. Ako je mlada sa smiljevcem bila i na puškomet od prolaznika, bila je dužna da mu se pokloni nekoliko puta. Neveste su morale da se klanjaju čak i detetu u prolazu. Smiljevac se počeo izobičajavati sedamdesetih godina 19. veka. U narodu postoji predanje o tome zašto se smiljevac zanemario. Naime, reč je o jednom nesrećnom slučaju koji se dogodio kada je mlada sa smiljevcem na glavi srela konjanika, pa mu se po običaju počela klanjati. Konjaniku se poplaši konj, te ga izbaci iz sedla i tako pogine. Od tada, kažu, smiljevac se više ne nosi.
Muške čarape pletivare, pletene su od jedne crvene i jedne crne žice sa osobitom geometrijskom ornamentikom. Bile su dugačke do kolena, a vrh čarapa završavao se poplitanjem jednom iglom. To su poplet i memica. Kasnije poplet zamenjuje ramfla, a to je šupljikavo pletenje na klot (pod iglu) i na frket (nad iglu).
Izvor: Narodne nošnje Srba / Terzić, Ivan
