„Кажи ми кажи како да те зовем“

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ да је већина места у гружанском крају добила назив по биљу и дрвећу?

Многобројни називи места у гружанском крају, који су постали по називима дрвећа, потврђују народно казивање да је Гружа у недавној прошлости била знатно шумовитија него данас.

Топографска имена показују на ове врсте дрвећа и биља у Гружи: дуб, цер, липу, граб, брест, храст, леску, дрен, букву, шумар, клен, јаблан, јасику, јелу, бор, клеку, девесиље, ковиље, смиље. Нажалост, више  не постоје у нашој области јела, бор, клека, јавор, бреза.

Називи у Гружи настали по биљу и дрвећу су: Мајдин гај је шума у Гунцатима, Равни Гај – њиве у Вучковици и Љубићу, Округао Гај у Бечевици, Попов гај у Дубрави, Гај у Кнежевцу, Дубље у Борчу и Љубићу, Дуб- заселак Бечевице, Дубљаци – крај у Балосавама, Церова Коса у Брњици и Дубрави, Липа брдо у Вучковици, Липница село, ливаде у Брестовцу, Залипа -потез  у Брестовцу, Грабовац село, Грабак – извор у Коњуши, Грабова Вода у Борчу, Брестовац село, Лесковац село, Дрење –њиве и ливаде у Гунцатима, Шумари крај у Грабовцу, Шумарице – засеок Гривца, Шумарске вратнице – њиве у Липници, Јеловак – крај у Честину, Бороштица – крај у Барама, Клек брдо код Љуљака, Ковиљача – њиве у Кнежевцу.

Данас има у Гружи само листопадног дрвећа и шибља. Најраспрострањеније врсте су: „шумар“(врста цера), цер, храст и грм, који успевају у присојним странама; буква, клен, граб, брест и јасен успевају у осојним и уопште на влажним местима. Осталих врста дрвећа има знатно мање: багрема, дуда, дрена, глога, јасике, тополе, липе, врбе и др.

Народ особито добро распознаје разне врсте дрвета и њихове особине. Он их углавном дели на мека дрвета (врба, липа, топола, јасика, паздрен, кисело дрво) и на тврда дрвета (дрен, глог, клен, брест, багрем и др). Има кртог дрвећа (буква, храст, клен и др), жилавог (дрен, багрем, ракита и др), лаког (врба, јова, липа, топола, јасика и др), масног и тешког (орах, шљива, крушка, оскоруша и др). Прерађивала су се ова дрвета: јасеново за наплатке на колу ( „точку“), храстово за паоце, брестово за трупине, дудово и багремово за дуге, буково за летве (ограду), храстовина и церовина за брвна и прошће, орахово, шљивово, буково, крушково и грабово за домаћи намештај.  За огрев се највише употребљава церово, грабово и буково дрво.

Извор: ГРУЖА:насеља, порекло становништва, обичаји/приредио Борисав Челиковић