Часопис – Расковник
Да ли сте знали да је др Драгиша Витошевић, заједно са Добрицом Ерићем, 1968.године покренуо часопис за књижевност и културу Расковник?
Часопис Расковник појавио се у јесен 1968.год, након два зборника сеоских песника Орфеја међу шљивама (1963) и Цветника (1967). Циљ је био окупљање даровитих народних ствараоца (писаца, сликара, вајара и др), објављивање нових записа народних умотворина, као и подстицање развоја културе на селу.
Први главни и одговорни уредник, у периоду 1968-1982, био је Драгиша Витошевић. Уредник је био и Добрица Ерић (1968-1975) а од 1982.године, главни уредник је био Љубинко Раденковић. Као један од три најбоља часописа, добио је премију 1972.године.
У првом броју Расковника, поводом уметника наиваца, Владета Р. Кошутић, Иван Табаковић и Рашко Димитријевић говорили су о препороду народног стваралаштва. Весна Парун је у једном од наредних бројева видела песнике сељаке као архајске ствараоце, патријахалне мислиоце који доносе реч нову и стару у исти мах.
Најстарији расковничар био је Милорад Бревинац. Заслуга „кума“ часописа и техничког уредника Радоја Кавеџића, била је што је реч „расковник“ која је била скоро заборављена, враћена у употребу на најлепши могући начин. У Вуковом „Ријечнику“ се може прочитати да је „расковник“ некаква (може се рећи измишљена) трава којом ако дохватите браву или било какав други заклоп, он се сам од себе одмах отвори.
Појава Добрице Ерића подстакла је многе даровите Гружане да се посвете писању песама, а и он је имао претходнике, песнике-сељаке, Живадина Стевановића и Милисава Павловића.
Драгиша Витошевић се дивио двема стварима код гружанских народних стваралаца, а то су:
- непозната и необична животност онога што сељаци казују
- лепота и богатство говора села, том истинском чуду усмености.
