Опанци су у средњем веку били производи домаће радиности. Касније се опанчарство развило као занат, јер су опанци били једина обућа код сељака, а великим делом и код варошана.

Опанци ђонаши, израђени од штављене коже појавили су се у Србији крајем 19. века. Опанци су били и основна обућа српске војске у Првом светском рату. Од друге половине 20. века опанци се израђују углавном за потребе фолклорних друштава и ради сувенирске продаје.

Ђоновски опанци се не праве, већ се „шију“. Израђују се помоћу дрвених калупа, а карактеристично је да су калупи исти и за леву и за десну ногу. Израда опанака се брзо мењала и усавршавала тако да је у разним крајевима примила разне карактеристике по којима се могло одредити одакле је опанак и где је рађен.