Потиче из села Грабовца у општини Кнић. Рођен је 29. октобра 1882. године у Крагујевцу од оца Тодора адвоката и мајке Јелене. После основне школе завршио је шест разреда гимназије 1898. године у Крагујевцу. У нижу школу Војне академије ступио је 14. септембра 1898. године, коју је успешно завршио 1900. године.

Учествовао је у Балканском рату 1912, у рату са бугарима 1913. године, у аустроугарском рату 1914. године, у Првом светском рату 1915. године. Био је борац са солунског фронта 1916-1918. године. Радио је у Врховној команди као стручни војни саветник. Био је први ађутант Александра Карађорђевића. Као командант ваздухопловства написао је књигу „Техника ваздухопловсва“.

Начелник генералштаба, одликован са више војних и ратних одликовања и албанском споменицом.

– Златном медаљом за храброст (1913),

– Белим орлом V степена (1913),

– Албанском споменицом (1915),

– Карађорђевом звездом IV степена са мачевима (1917),

– Карађорђевом звездом III степена (1919),

– Југословенском круном III реда (1933),

– Југословенском круном II степена (1936),

– Орденом Св. Саве I реда (1936),

– Руским орденом Св. Ане са мачевима III степена,

– Француски Ратни крст са палмом (1919),

– Енглеским орденом Сервице дистингуе (1919),

– Аргентинском медаљом за храброст (1919),

– Француским орденом легије части (1930),

– Чекословачким орденом Белог лава II реда (1931),

– Грчким орденом „Феникс“ II реда (1932).

У Другом светском рату био је председник Војне владе Југославије у периоду објаве рата са Немачком. Душан је умро 1962. године у својој кући на Топчидеру.