У „Сл. гласнику РС“, број 96/2015 од 26. новембра 2015. год. објављен је Закон о озакоњењу објеката (у даљем тексту: Закон) који је ступио на снагу наредног дана одн. 27. новембра 2015. год. што се правда јавним интересом у овој области који оправдава доношење и примену овог Закона по хитном поступку.
Овим законом уређују се услови, поступак и начин озакоњења објеката, односно делова објекта изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу (у даљем тексту: незаконито изграђени објекти), услови, начин и поступак издавања решења о озакоњењу, правне последице озакоњења, као и друга питања од значаја за озакоњење објеката.
Одредбе овог закона односе се и на: помоћне и друге објекте који су у функцији главног објекта (гараже, оставе, септичке јаме, бунари, базене, цистерне за воду и сл. ) или су у функцији одвијања технолошког процеса у згради, који се сматрају саставним делом незаконито изграђеног главног објекта и озакоњују се заједно са главним објектом, у складу са овим законом; објекте, односно изведене радове у складу са чланом 145. Закона о планирању и изградњи; подземне водове (подземне инсталације), као и на надземне водове (надземне инсталације), ако по техничким карактеристикама и положају представљају самосталне објекте (члан 1. Закона);
Дефинисани су објекти који предствљају предмет озакоњења, као и објекти који не могу бити предмет озакоњења осим изузетно, ако у поступку буде прибављен одговарајући доказ да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте, ако у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра, односно сагласност организације надлежне за заштиту природних, односно културних добара или када се ради о објектима за које је донето решење о одбијању захтева за легализацију, ако је по правноснажности решења којим се одбија захтев за легализацију, промењен плански документ или је захтев одбијен из разлога који су овим законом другачије прописани, а повољнији су за власника незаконито изграђеног објекта, надлежни орган констатује ову чињеницу и наставља поступак озакоњења. Утврђена је обавеза јединица локалних самоуправа да спроведу попис и евиденцију незаконито изграђених објеката, премапрограму пописа (који ће бити јаван и који ће бити објављен на званичној интернет презентацији јединице локалне самоуправе) по зонама, односно целинама, који на предлог грађевинске инспекције доноси начелник општинске, односно градске управе, за чије потребе јединица локалне самоуправе може оформити и комисије за попис.
По завршетку тако одређеног пописа незаконито изграђених објеката из једне зоне односно целине, надлежни грађевински инспектор ће донети појединачна решења о рушењу објекта (која се ни у ком случају неће извршавати до правноснажног окончања поступка озакоњења) која доставља органу надлежном за издавање решења о озакоњењу, који ће по службеној дужности покренути поступак озакоњења.
За све оне објекте који нису видљиви на сателитском снимку Р. Србије из 2015. године грађевински инспектор доноси решење о рушењу које је извршно даном доношења.
Предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту (право својине на објекту, односно право својине, право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана Законом о планирању и изградњи). Постављен је широк спектар доказа о постојању права: правноснажна судска пресуда којом је утврђено право својине на земљишту, уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта, уговор о куповини објекта или куповини објекта у изградњи, уговор о суинвестирању изградње објекта, акт министарства надлежног за послове одбране о додели „нужног смештаја”, правноснажно решење о наслеђивању, правноснажно решење о статусној промени привредног друштва, други правни послови на основу којих се на несумњив начин може утврдити правни континуитет промета земљишта, објекта, односно посебног дела објекта и бројни други докази.
Једини геодетско-технички документ у поступку озакоњења је извештај о затеченом стању објекта чији саставни део је и елаборат геодетских радоваза незаконито изграђени објекат, који израђујзу привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник, који су уписани у одговарајући регистар.
Начини покретања поступка озакоњења прописани су на следећи начин:
- за лица која су поднела захтев за легализацију објеката до 29. јануара 2014. године, у складу са раније важећим Законом о легализацији објеката, поступак се покреће даном ступања на снагу овог закона;
- за лица која су власници незаконито изграђеног објекта за који није поднет захтев за легализацију до 29. јануара 2014. године, а за који је грађевински инспектор донео решење о рушењу, поступак се покреће даном достављања тог решења надлежном органу;
- за лица из члана 6. став 7. овог закона, односно лица из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе по чијем захтеву није окончан поступак уписа у складу са одредбама тог закона, поступак се покреће даном достављања списа предмета од стране органа надлежног за послове државног премера и катастра надлежном органу;
- за лица из члана 6. став 8. овог закона, односно лица из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, по чијем захтеву је извршен упис права својине на објекту изграђеном без грађевинске дозволе, поступак се покреће подношењем захтева за озакоњење, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.“
По утврђивању испуњености претходних услова, надлежни орган обавештава власника незаконито изграђеног објекта да у року од 30 дана од дана достављања обавештења достави доказ о одговарајућем праву, осим у случају да је доказ о одговарајућем праву већ достављен у поступку легализације бесправно изграђеног објекта, с тим да власник објекта може поднети захтев за продужетак тог рока а поступак озакоњења ће се наставити пошто буде коначно одлучено о претходном питању.
Уколико власник не достави доказ надлежни орган ће закључком одбацити захтев. По правноснажно окончаном поступку надлежни орган ће такав захтев доставити грађевинској инспекцији.
Надлежни орган, након утвђене испуњености претходних услова и постојања одговарајућег права, наставља поступак озакоњења те обавештава власника непокретноси да достави извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова, уколико то није учинио у раније вођеном поступку легализације објекта. Уколико се утврди да постоји могућност озакоњења надлежни орган налаже власнику објекта да уплати таксу за озакоњење, чија је висина одређена према критеријуму намене, начина коришћења и површине објекта.
Такса се плаћа у износу од 5. 000 динара за озакоњење породичног објекта или стана, корисне површине до 100 м², помоћне и економске објекте, производне и складишне објекте, као и све друге објекте и радове из члана 145. Закона о планирању и изградњи.
Наведено се односе на власнике незаконито изграђеног објекта који је намењен за становање подносиоца захтева и чланова његовог породичног домаћинства, који је лице са инвалидитетом, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи.
За породичне стамбене објекте и станове корисне површине од 100 м² до 200 м² -15. 000 динара, од 200 м² до 300 м² – 20. 000 динара, површине преко 300 м², плаћа се такса за озакоњење у износу од 50. 000 динара.
За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине до 500 м² и комерцијалне објекте до 500 м², плаћа се такса за озакоњење у износу од 250. 000 динара, корисне површине од 500 м² до 1000 м² и комерцијалне објекте од 500 м² до 1000 м², плаћа се такса за озакоњење у износу од 500. 000 динара, корисне површине од 1000 м² до 1500 м² и комерцијалне објекте од 1000 м² до 1500 м², плаћа се такса за озакоњење у износу од 1. 000. 000 динара, корисне површине преко 1500 м² и комерцијалне објекте преко 1500 м² плаћа се такса за озакоњење у износу од 3. 000. 000 динара.
Услови за упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно за одговарајући упис у катастар водова стиче се даном правноснажности решења о озакоњењу уз то прописана је обавеза наслежног органа да по службеној дужности достави елаборат геодетских радова и примерак правноснажног решења о озакоњењу органу надлежном за послове државног премера и катастра.
Када је рушење у питању, по правноснажном окончању поступка озакоњења министар доноси закључак о обустави поступка извршења решења о рушењу, а правноснажнимокончањем поступка којим се одбацује или одбија захтев за озакоњење, стичу се услови за рушење незаконито изграђеног објекта, односно његовог дела, те га надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у прописаном року, где инспектор доноси решење о рушењу објекта, одн. дела објекта уколико такво решење није раније донето. Наведено решење грађевински инспектор доставља надлежном органу локалне пореске администрације и органу надлежном за послове државног премера и катастра ради уписа забележбе забране отуђења.
Предвиђена је и могућност привременог прикључења на инфраструктуру те достављења од стране грађевинског инспектора надлежном јавном, јавном коминалном предузећу, предузетнику или привредном друштву које је прикључило објекат на мрежу одн. инфраструктуру акт којим се одбацује или одбија захтев за озакоњење ради искључења објекта са мреже односно инфраструктуре.
Прописане су високе новчане казне за правна лица и одговорна лица у њима, које се крећу до 3 милиона за правна одн. 200 000 за одговорна лица у правном лицу. Поред новчане казне алтернативно је прописана и казна затвора за прекршај одговорног пројектанта, одговорног извођача радова или предузетника ако унесе нетачне податке у извештај или не прикаже стварно стање и степен завршености објекта.
Лица која су у поступку легализације објеката или у редовном поступку издавања грађевинске дозволе закључила уговоре о плаћању накнаде, односно доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са одредбама тада важећих закона,настављају са плаћањем до коначне исплате, у складу са одредбама закљученог уговора.
Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о легализацији објеката(„Сл. гласник РС”, бр. 95/13), Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Сл. гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14),Правилник о објектима за које се не може издати грађевинска дозвола, степену изграђености објекта и грађевинској и употребној дозволи у поступцима легализације објеката („Сл. гласник РС”, бр. 106/13), као и Правилник о условима, начину и поступку за стицање права својине на земљишту и објектима на које се примењује Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе („Сл. гласник РС”, бр. 31/13).