Права истина о јеврејској породици Барон из Љуљака

Колико је кроз само постојање човека било непотребног бола, туге, зла и невоље, које смо једни другима без разлога наносили. Многе од њих су остале сакривене и закопане, али ова тужна судбина једне трагичне породице не заслужује да се њоме калкулише због било чијих интереса. Велика трагедија Баронових нас обавезује да кажемо и напишемо само оно што је истина. Све друго би било неопростив грех према њиховим невиним и неправедно узетим животима. Породица доктора Владислава Барона је, бежећи од фашистичког режима мађарског диктатора Хортија, преко Румуније пребегла у тадашњу Краљевину Југославију.

Гостољубив народ, дивна гружанска природа и велики развојни потенцијал овога краја их је довео у село Љуљаке тадашњи гружански срез, данас општина Кнић. Доктор Владислав Барон је кров над главом нашао у дому код Миленка Марковића, познатог гружаског трговца и велепоседника.

По сведочењу старијих Љуљачана, др Владислав је брзо својом племенитошћу, знањем и трудом  стекао велику љубав и наклоност становника Љуљака, али и околних села које је лечио. Запамћено је да болесницима који нису били у могућности да плате није наплаћивао прегледе нити лекове. Управо су ове његове особине биле један од разлога што су га становници Љуљака касније сакривали од нациста.

Дезидер и Магда Барон су постали чланови крагујевачког партизанског одреда, а доктор Владислав Барон и његова супруга Регина су склоњени дубље у село, што даље од пута Крагујевац-Горњи Милановац, где су наизменично скривани у неколико домаћинстава. Године 1942., теренским и шпијунским радом, Љотићевци су открили где се Баронови сакривају. Данима су мотрили на сумњива домаћинства, да би коначно открили и ухапсили доктора Владислава и Регину Барон у кући Хранислава Милића. Од почетка сакривања испред нациста па до хапшења породица Барон није ниједном напустила Љуљаке, о чему ће и данас посведочити преживели очевици ових дешавања, али и релевантни историјски извори који су на располагању.

Нигде, ни у једном познатом, историјском извору није наведено да су Баронови живели и сакривали се на територији насеља Кнић, поготову да их је сакривао Живадин Несторовић из Кнића. Нажалост, поменутом Живадину је у његовом дворишту подигнут споменик због нетачне тврдње о сакривању Баронових, чиме је нанета недопустива штета и бачена тамна сенка на њихову несрећну и крваву судбину. Поставља се питање, коме је у интересу да прекраја историју и крајње недостојно унижава сећање и успомену на ову трагичну породицу?

Писмо са релевантним изворима из историјске грађе и сведочењима преживелих житеља Љуљака и околних села општине Кнић упућена су амбасади Израела,  СУБНОР-у Србије и Крагујевца, Савезу јеврејских општина Србије, Друштву српско-јеврејског пријатељства AХАВА Крагујевац, медијима.