ПочетнаПрофил општине

Профил општине

Историја

Постоје убедљиви подаци, да је Општина Кнић (Гружа) била насељена још у млађе камено доба. О томе говоре ископине о великом насељу у гривачком пољу поред реке Груже, као и многа оруђа од камена која се налазе у свим крајевима Кнића (Груже). У позније доба јелинске и римске културе такође је била насељена. Трагови ишчезлих вароши у пољу села Радмиловића, поред Борачке реке, и у варошици Гружи, као и другим местима јасни су сведоци њене насељености.
Име Борча, како се називао предео у Книћу, помиње се први пут према писаним подацима, у првој половини XIII века, када је Стеван Првовенчани подигао манастир Жичу. Једном хрисовољом из тог доба он додељује, између осталих и Жупу Борач манастиру Жичи. У касније доба, када се испред Турске најезде граница српске државе све више померала на север, Кнић (Гружа) добија све већи значај, а њени градови Честин и Борач постају важна упоришта. Када су подигнути ови градови, о томе нема писаних трагова. Неки наши историчари сматрају, да су им темеље ударили још стари Римљани. Али, за време Немањића они су још више утврђивани и проширивани, пошто су били на периферији државе. Они су служили тада као јака утврђења у одбрани од Мађара и других насртаја.

Историјско деловање книћана (гружана) почело је тек после боја на Косову. У то доба Кнић (Гружа) је била добро насељења. Још се познају трагови старих путева који су се Книћом укрштали. Јос стоје многа стара гробља и темељи порушених цркава, готово у свим селима Кнића. Многа села у Книћу из тог доба носе иста имена као и данас: Каменица, Коњуша, Враћевшница, Бело Поље, Брестовац, Бечевица, Борач, Честин, а нарочито се помињу Поскурице 1381 године у једној повељи кнеза Лазара, где су били његови виногради. У доба деспота Стевана Лазаревића настаје и велики процват Кнића. Трговина се развијала, становништво умножавало, а град Борач са својом великом вароши испод града постаје важан политички и војни центар његове државе. На граду Борчу решавана су тада важна државна питања. Са града Борча упућиване су војне снаге против Мађара на северу и Турака на Југу . На њему су стварани војни планови и потписивани трговачки и политички уговори са разним земљама. У Борчу деспот Стеван потписао је 2. децембра 1405 године трговачки споразум са Дубровачком Републиком, којим им даје привилегије што су имали за време цара Душана и кнеза Лазара, да могу по Србији трговати.

Године 1438 турски цар Мурат II осваја добар део српских земаља, па и Гружу, Честин и Борач, као и град Острвицу под Рудником. Од тада се губи њихов знаћај. Гружа је тада добрим делом попаљена, а становниство одведено у ропство. Од када је 1459 године и последњи кутак Српске земље изгубио своју самосталност, Гружа је била великим делом опустошена. Кроз идућих двеста година Гружа је нешто мало насељенија, да би 1690 године под патријархом Царнојевићем у познатој великој сеоби Срба, скоро остала пуста. У њој је остао тада врло мали број староседеоца и то у забаченијим крајевима. Време је чинило своје. Где су некада биле вароши, села и куће израсле су густе шуме, а путеви постали непроходни. Када је 1716 године почео рат између Турске и Аустрије Гружани су ступили у добровољце на страни Аустрије. Али како су се битке водиле по Гружи и около ње, то су Гружа и крагујевачка нахија поново највише опустошени.

Добивши ове крајеве Пожаревачким миром 1718 године Аустријске власти вршиле су попис становништва у освојеним крајевима и у Гружи је тада било: 4 куће у Бечевици, 5 кућа у Борчу, 4 куће у Голочелу, 6 кућа у Грошници, 2 куће у Дивостину, 3 куће у Драчи, 5 кућа у Книћу, 1 кућа у Липници, 4 куће у Честину, 3 куће у Петропољу, 2 куће у Дубрави, 5 кућа у Љуљацима, 2 куће у Белом пољу и код манастира Враћевшница 2 куће. Остала села у Гружи сва су била пуста без иједне куће. За време Аустриске владавине до 1739 године било је нешто мало досељавања у Гружу, када су ови простори поново пали у турско робство. 1788 године Аустрија је поново заратила са Турцима и позвала Србе да јој се придруже. Многи Гружани учествовали су у том рату. При крају XVIII века од Кочине крајине, како је назван Српски устанак од 1788 године, у гружанске густе шуме и лугове пребегавале су поједине породице из Црне Горе, Санџака и Сјенице и тражиле заклонитије место од Турака.

За време првог српског устанка 1804 године, Гружа је била прилично насељена. Значајне историјске тренутке са почетка XX века становници Книћанске општине памте по многобројним Српским ратницима који су своје животе дали за слобуду током првог светског рата, као и велики број жртава током другог светског рата. Међу првим школама у маленој Србији отворена је школа у Честину 1818 године. Њен први учтељ био је Николај Николајевић из Честина, а 1812 године отворена је школа и у стародревном деспотовом граду Борчу, а потом у Драчи и Враћевшници.

Рељеф и клима

Рељеф Кнића карактеришу изражене висинске разлике између појединих предела. Плодне површине око реке Груже и њених притока имају просечну надморску висину од 270 метара, а узвишења према Руднику, Гледићким планинама, Котленику и другим планинама пењу се на око 500 метара надморске висине.

Овај део јужне Шумадије богат је шумом, водом и плодном земљом. Овакав рељеф и плодна земља око реке Груже веома је погодна за ратарске и повртарске културе, а читаво подручје за воћарство и сточарство.

Климатске прилике овог подручја карактеришу умерено хладне зиме и умерено топла лета, што су основна обележја умерено континенталне климе.

Општински симболи

Грб и застава општине Кнић могу се употребљавати само у облику, садржини и на начин предвиђен Законом, Статутом и Одлуком о изгледу грба и заставе општине Кнић и о начину употребе грба и заставе општине Кнић (Службени гласник општине Кнић бр. 22/2018).

МАЛИ ГРБ ОПШТИНЕ КНИЋ


Блазон
(дефиниција) Малог грба гласи:

Штит издељен крстом диаметрираним црвено и златно. Прво поље, у сребру црвени стуб са уписаним сребрним крстом с краја на крај између два црвена љиљана (грб Хребељановића). Друго и треће поље, у црвеном сребрна кула о чије је приземље ослоњена црна потковица. Четврто поље, у сребру зелени житни сноп између два црвена оцила.

Мали грб општине Кнић користи се:

  • на предметима који се дају у репрезентативне сврхе: визит картама представника органа општине, ковертама, позивницама, значкама, привесцима и сл.,
  • на службеним возилима органа општине,
  • на службеним оделима запослених у Општинској управи општине Кнић уколико је посебним актом прописано да носе службена одела, и сл.

СРЕДЊИ ГРБ ОПШТИНЕ КНИЋ

Блазон Средњег грба гласи:

Мали грб надвишен златном бедемском круном без видљивих мерлона. Испод лента са ћириличним именом општине.

ВЕЛИКИ ГРБ ОПШТИНЕ КНИЋ

 

Блазон Великог грба гласи:

Штит са мотивом Малог грба, надвишен златном бедемском круном без мерлона, над круном црква манастира Каменац, обасјана зрацима. Са стране чувари грба, десно војвода Тома Вучић Перишић држи копље са заставом Србије, лево војвода Стеван Петровић Книћанин држи копље са заставом Титулара. На постаменту стилизација Борачког Крша, испод приказ реке Груже. Испод свега лента са именом општине.

Велики грб општине Кнић употребљава се на:

  • згради седишта општине и у службеним просторијама општине
  • повељама, плакетама и другим јавним признањима које додељује општина,
  • службеном гласнику општине Кнић и другим публикацијама које издају органи општине
  • на званичној интернет презентацији општине, меморандуму и др.
  • приликом организовања прослава, свечаности, међународних сусрета, такмичења, и других јавних манифестација од значаја за општину.

Велики грб општине Кнић могу користити и званични представници и делегације општине када учествују на манифестацијама које се одржавају у земљи и иностранству, а може се користити на зградама предузећа и установа чији је оснивач општина, као и на таблама на прилазним путевима на граници територије општине Кнић.

ЗАСТАВА ОПШТИНЕ КНИЋ

Положај

Oпштинa Кнић налази се на 43° 55′ 43″ географске ширине и -20° 42′ 54″ географске дужине. Припада Шумадијском округу, окружена oпштинама Крагујевац, Краљево, Чачак и Горњи Милановац. Заузима порвршину од 413 км са 36 насељених места у којима живи 14.237 становника (попис 2011. год.)

Сам географски положај општине обезбеђује веома добру саобраћајну повезаност са околином. Саобраћај се углавном одвија преко државних путних праваца Крагујевац – Чачак, Крагујевац – Краљево, Кнић – Баре, Крагујевац-Горњи Милановац, преко којих се обезбеђују излазак на ауто-пут Београд-Ниш и Ибарску магистралу. Повезаност општинског центра Кнића чија се седишта налазе на двадесетом километру магистралног пута Крагујевац-Чачак, са насељеним местима на подручју општине обезбеђују се локалним путевима у дужини од 92 км, од чега је 66 км асфалтирано.

Кнић је од већих градова у у свом окружењу удаљен: од Крагујевца 20 км, Чачка 41км, Краљева 43 км, Горњег Милановца 33 км, а од Београда 140 км. Преко територије Кнића пролази значајан међународни железнички коридор Крагујевац-Краљево, као и два магистрална пута који општину повезују са ибарском магистралом, Чачком и Горњим Милановцом.