Ратко Новаковић – радио аматер из Кнића
Да ли сте знали да је Ратко Новаковић, радио-аматер из Кнића, чак 67 пута био светски првак у радиоаматерству?
Ратко Новаковић, радио-аматер из Кнића (YU1NR), освојио је 67 пута светску титулу првака у преносу слике и тона на даљину, 25 пута је био други, а како он каже, треће и четврто место није ни бележио сматрајући неважним. Захваљујући њему, најлепши предели Груже, Гружанског језера и околине Кнића стизали су у све делове света.
Рођен је 1942. годину у Книћу. Радиоаматерством се бави од своје 13. године. У пошти је почео да ради када је било 3000, а отишао када је била 101 000 телефона. За његов плодоносан радиоаматерски рад најзаслужнија је, сада већ покојна, супруга Рада.
Први је донео радио-станицу на ово подручје. Такмичења су трајала до 48 часова, а с обзиром на то да није било рачунара, био је принуђен да разне позивне знаке пише по папирима и лепи по соби, јер више од 3% грешака у току такмичења није било дозвољено. Већину уређаја са којима је радио својеручно је направио, на шта су противнички кандидати гледали са неверицом. То му је помогло да се бави овим, не тако јефтиним спортом. Трудио се да гружански крај свету представи на најбољи могући начин. Занимљиво је како је Ратко „посрбљавао“ Јапанце и друге народе инсистирајући да науче поједине реч на српском и да га при следећем контакту поздраве и изговоре своје име у српској варијанти.
У време ратова, на подручју бивше Југославије радио-везама је повезивао раздвојене породице, проналазио изгубљене и слао оне најлепше поруке „живи смо“ . Са планине Гоч је тражио лекове за болесне људе. Учествовао је у 22 акције за лекове у бившој Југославији. Преко радио-станице у зараженом подручју од „вариоле вере“ добио је врло значајан лек за вакцинацију „Хиперимуногамаглобулин.“
Општина Кнић му је четири пута доделила награду заслужног грађанина, град Крагујевац једанпут, а његову витрину краси и плакета „Никола Тесла“, медаља хуманости Француске и многе друге награде. О њему су писали многи часописи и дневне новине, како домаће тако и светске. Једини је странац који је постао члан Јапанског савеза радио-аматера. Места која је посетио приликом такмичења су: Кариби, Сент Китс и Невис, Антигва, Гвадалупе, Санта Луција, Фиџи, Аруба, Порто Рико, Сент Висент, Куракао, Венецуела, Монсерат, и многа друга. Сакупљао је изворну народну музику из целог света.
Књиге које говоре о његовом раду:
– Споменица 1924-1999/ Савез радио-аматера Југославије
– Радио-аматерски разговори/ Савез радио-аматера Југославије
– Карате што живот значи/ др Љубиша Милојевић
– Хроника школе книћанске/ Чедомир Степановић
– Срећа се никада не враћа/ Ратко Новаковић
