ПочетнаДруштвоРепортажа о Книћу и у Куриру

Репортажа о Книћу и у Куриру

Репортажа о Книћу и у Куриру

Репортажа о општини Кнић у време коронавируса, аутор Драган Алемпијаевић.

https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3449561/sumadijska-klima-i-samoodgovornost-knic-jedna-do-retkih-opstina-u-srbiji-u-kojoj-nema-obolelih-korona-virusa?fbclid=IwAR1G0zQmxVA77aDRLKpCUJgjgoQF8qcvUpnhcC9CT7IIBAimSpntT4QjhtE

ŠUMADIJSKA KLIMA I SAMOODGOVORNOST: Knić jedna do retkih opština u Srbiji u kojoj nema obolelih od koronavirusa

Gružanska regija smatra se za jednu od najlepših u Srbiji. Planine, jezero, potoci, reke, prirodni fenomeni samo su jedan deo odgovora zašto opasan virus ovde nije naišao na pogodno tle.

U vreme kada je u svetu proglašena pandemija u ovoj maloj šumadijskoj opštini sa 14 hiljada stanovnika, na pripremama se nalazila državna reprezentacija Republike Kine u rvanju. Tako je ovdašnji ponajveći turistički domet ugošćavanja vrhunskih sportista najmnogoljudnije zemlje- prerastao u strah. Umesto markentiškog poentiranja- vest je dosta stidljivo došla do srpske javnosti.

Ali i pored početnog straha zbog boravka Kineza, za koji predsednik opštine Miroslav Nikolić kaže da je iracionalan, Knić je jedna do retkih opština u Srbiji – u kojoj nema obolelih korona virusa. -Dugujemo prvenstveno zahvalnost građanima što poštuju upustva iz Kriznog štaba i na njihovoj samoodgovornosti, mada ima verovanja da nas je korona virus zaobišao i zbog vrlo karakteristične klime koje ima ovo područje, ruže vetrova koje se ovde ukrštaju sa Rudnika i Gledićkih planina. Kada sve ovo prođe posvetićemo se malo toj činjenici zašto korona virusa ovde nije bilo- kaže Nikolić, ističući da je opštepozanto da Gruža prostire između jugozapadne Šumadije i Zapadnog Pomoravlja i da je ovdašnja klima zahvaljujući tome dosta specifična.

Knić se nalazi u središtu gružanske regije, za koju slovi da je jedna od najlepših u Srbiji. Planine, reke, veštačko jezero, geografski fenomeni, srednjovekovni grad Borač i prirodni fenomen Borački krš, manastir Čestin koji je nedavno obeležio 600 godina postojanja i više su nego dobar potencijal za turizam. Na razvoju ove značajne privredne grane poslednjih godina ozbiljno se radi- pokušajima da se organizuju masovnije sportske i kulturne manifestacije. Predsednik opštine Nikolić, kaže da se krenulo sa uređenjem infrastrukture, da u svako gružansko selo dođu asfaltirani putevi, voda… I sve to planski da bi se olakšalo ovdašnjim ljudima da razvijaju tzv. seoski turizam. Sve više dolazi do izražaja i sportski turizam – pripreme kajakaša, planinarenje, biciklizam…

Biser Gruže je svakako istoimeno veštačko jezero. Na ovdašnjih 900 hektara na kojima se nalazi okupi se svakodnevno i po nekoliko hiljada ribolovaca. Jezero je izgrađeno 1979. godine, bogato je ribom, ali i problemima sa nelegalnom gradnjom, ribokradicama i svim našim falinkama.

Sve u svemu ovde korone nema. I ako je bude, procene su da će statistički ona biti ravna nuli. U selu Žunje, gde se na starim kućama može sagledati lepota zanatskog umeća majstora iz sredine 19 veka, u vreme pandemije tu i tamo vidi se po neki čovek. Stariji ljudi blago prekrše pravila o zabrani kretanja- odu do komšije, tu iza plota na čašicu rakije i razgovora.

Korone se ne plaše.

-Šta nas je u ovaj vek snalazilo mi straha više nemamo. Nego brate velike kazne. A mi ne možemo zatvoreni. Gružanini ti je to- ej! On ni pod Turcima nije bio miran. Ako Bog hoće nema smrti bez sudnjega dana- priča u bradu Milisav iz ovog sela, vižljast gorštak, kome ni duboke osamdesete ne smetaju da brzim hodom prođe sokakom.

Gde god da pođete Gružom nalazite samo na- lepotu. Borački krš (515) predstavlja jedinstveni prirodni fenomen. Napravljen od stena vulkanskog porekla koje imaju izuzetno specifičan oblik, stubaste i kupaste strukture nastale su od vulkanskih stena. Ostaci kule su iz doba Rimljana, delovi srednjovekovnog grada Borač, a crkva se nalazi u podnožju stena.

-Najpoznatije naselje je bilo za vreme despota Stefana Lazarevića kada je grad Borač imao veliki značaj. Najveće utvrđenje je bilo za vreme despotovine sa dimenzijama 150 sa 70 metara, a u podnožju krša postojala još jedna tvrđava, podgrađe gde su živeli građani, trgovci, zanatlije- kaže dobar poznavalac istorije Gruže Marko Marković, pesnik, čuvar tradicije ovoga kraja zajedno sa svojom porodicom.

Ni ostali meštani ne veruju da će korona doći u Gružu. Na selima je sve manje mladeži, mesta za bojazan ima. Ali, kako kažu, ovde ljudi rade do smrti- po poljima, baštama…

Upravo u tome sa prirodnom lepotom od Boga datoj možda treba i tražiti odgovor na pitanje zašto korona virus ovde nije našao pogodno tlo- iako mu je dosta toga išlo na ruku.

Manastir Kamenac i 600 godina istorije

Manastir čije osnivanje se vezuje za despota Stefana Lazarevića nedavno je proslavio 600 godina postojanja. Jubilej je imao nacionalni značaj. Nalazi se u selu Čestin. Veruje se da je i sam Sveti Sava posetio manastir, gde je do skora bila otvorena najstarija škola u Srbiji. Ovdašnji lekoviti preparati koje spremaju vredne monahinje nadaleko su poznati.

U Borču je sniman “Moj rođak sa sela”

Producenti serije “Moja rođak sa sela” shvatili su lepotu ovog kraja. Neke od sekvenca filma nastale su upravo u selu Boračretko, a neretko u scenama dominirao je Borački krš.

(Kurir.rs/Dragan Alempijević foto: D.Alempijević)

Подели: