Дара Богићевић здравичарка из Кнића
Даринка Дара Богићевић дугогодишње заштитно лице изворне певачке групе ,,Стеван Книћанин“, здравичарка и песникиња из Кнића. Рођена 1932. године у Вучковици, удата у фамилији Богићевић у Кнић, где и данас живи. Учестовала је на многим манифестацијама са изворном певачком групом из Кнића.
Кроз репертоар певачке групе оживеле су многе старе обредне песме и песме које је Дара написала а које су се уклапале уз постојеће мелодијске моделе. То су песме једноставног, чистог животног садржаја, спеване у маниру анонимних народних стваралаца, па се за већину не би знало да је аутор из овога времена. Напислала је преко 180 песама кроз које је овековечила и родно село Вучковицу, Кнић, читаву Гружу и тугу за њивама и ливадама које је потопило Гружанско језеро, слике о изгинулим солунским борцима из дединих прича, па о опустелим селима и запарложеним њивама, али и о комичним ликовима и ситуацијама.
„Ветар дува, љуљају се руже,
лепи Раде заспо поред Груже.
А ја молим врбе и тополе:
правте хлада не будите Рада.
Реко Гружо, песмом опевана,
тихо теци, нека Раде спава.
Росна траво, пробуди ми Рада,
дуго спава, болеће га глава.
Реко Гружо, ти ниси дубока
да те пређем, да пробудим момка.“
Захваљујући свом дару издвојила се у најчувенију жену здравичара у Србији али и шире се прочуло за њу. Једну исту здравицу Дара ,,брзоговоркиња“ не може да понови дословно два пута, јер њена брза мисао увек додаје и мења. Здравице су јој донеле бројна признања и велику пажњу, како на саборима и смотрама, тако и на телевизијским наступима. Група ,,Стеван Книћанин“ учествовала је на бројним саборима, смотрама и манифестацијама традиционалног народног стваралаштва у земљи и иностранству. Таквом утемељењу групе, свој немерљиви допринос дала је Даринка Богићевић коју сви и свуда зову баба Дара.
Многима прва асоцијација када се помене изворна певачка група је она.Баба Дара је позната и етномузиколозима који су од ње записивали песме из целог животног циклуса, описе обичаја, дечијих игара, игара са прела, игранки, здравица и разбрајалица. Баба Дара са групом из Кнића оставила је за собом дубок траг кроз трајне записе у ТВ емисијама: ,,Традиционалне дечије игре“, ,,Српски источници“, ,,Шумадијски праг“, као и кроз бројне телевизијске наступе, учешћа на трибинама и предавањима еминентних етномузиколога и етнокореолога, дајући значајан допринос стварању комплетније слике о традиционалном наслеђу гружанског краја. Када би постојала листа знаменитих чувара традиције, име Даринке Даре Богићевић, сигурно би заузело значајно место.
Баба Дара, од пре неколико година, не наступа у изворној групи, спомињање њеног имена многим Книћанима измами осмех на лице, због њених пошалица и шаљивих здравица.
Уз све написано и телевизијско подсећање на нашу здравичарку, емисија РТС-а ,,Српски источници“ у коме су представљене обредне радње и игре на Белу недељу у гружанском крају.